Kako da podstaknete govor kroz svakodnevnu igru

Zašto baš igra

Deca ne uče govor samo slušajući. Uče ga razgovarajući. Svaki put kada dete nešto „kaže“, rečju, zvukom, pogledom ili pokazivanjem, a vi mu odgovorite, nastaje mala razmena. Istraživanja razvoja jezika pokazuju da su upravo te razmene, a ne samo broj reči koje dete čuje, važne za razvoj govora.

Igra je za to idealna: dete je opušteno, zainteresovano i želi da vas uključi. Ne morate da „radite vežbe“. Dovoljno je da budete dobar partner u igri.

Pratite dete, ne plan

Spustite se na detetov nivo: na pod, za mali sto, licem u lice. Posmatrajte čime se igra i pridružite mu se: ako ređa autiće, uzmite i vi jedan. Kada dete vidi da vas zanima ono što zanima njega, mnogo je spremnije da komunicira.

Govorite kratko i jasno, rečenicama koje su za korak duže od onih koje dete samo koristi. Ako dete govori pojedinačne reči, vi koristite dve ili tri: „Auto. Plavi auto. Auto ide!“

Ideje za svaki dan

Svakodnevne rutine se ponavljaju iz dana u dan, pa su savršena prilika da dete iznova čuje iste reči u istim situacijama.

• Kupanje. Igračke koje plutaju i tonu, „gore“ i „dole“, „toplo“ i „hladno“. Imenujte delove tela dok ih perete: „Peremo nos. Sad uši!“
• Kuvanje i obrok. Neka dete sipa, meša i dodaje. Ponudite izbor: „Hoćeš jabuku ili bananu?“ Izbor je prirodan poziv da kaže reč.
• Oblačenje. Opisujte redosled: „Prvo čarape, pa patike.“ Ponekad napravite namernu „grešku“ i stavite čarapu na ruku. Deca obožavaju da isprave odraslog.
• Šetnja. Zastanite i oslušnite: „Čuješ li? Kuca laje, av-av!“ Glasovi životinja i zvuci vozila često su među prvim „rečima“.
• Igre uloga. Prodavnica, doktor, kuvanje za lutke. Ove igre nude mnogo novih reči i kratkih dijaloga koji se ponavljaju.
• Pesmice i brojalice. Ritam i ponavljanje pomažu detetu da predvidi šta sledi. Zastanite pred poslednjom rečju i sačekajte da je dete dopuni.

Dajte vremena i ne ispravljajte

Kada postavite pitanje, u sebi polako izbrojte do pet. Tišina je sasvim u redu: detetu treba vremena da razume pitanje i smisli odgovor.

Kada dete reč izgovori pogrešno, nemojte tražiti da ponovi „kako treba“. Samo ponovite reč pravilno, prirodno i u rečenici: dete kaže „tota“, vi kažete „Da, torta! Velika torta.“ Tako čuje pravilan model, a ne oseća da je pogrešilo.

Cilj nije da dete nateramo da govori, već da poželi da nam nešto kaže. Pozovite ga u razgovor, a onda sačekajte.

Kada dete samo pokazuje

Pokazivanje prstom je važan korak: dete vam nešto poručuje i očekuje odgovor. Dajte mu reč za ono što pokazuje: „Loptu? Hoćeš loptu.“ Zatim sačekajte trenutak pre nego što mu je dodate. Nekada će pokušati da ponovi, a nekada neće, i oba ishoda su u redu. Važno je da reč čuje baš u trenutku kada mu je potrebna.

Malo, ali često

Ne morate da odvajate poseban sat za vežbanje. Kratki, česti trenuci zajedničke igre tokom dana vrede više od retkog dugog „časa“, a i vama i detetu su prijatniji. Ako je dete umorno ili neraspoloženo, pustite. Igra treba da ostane igra.