Šta je fonološka svest i zašto je važna pred polazak u školu

Pre nego što nauči da čita, dete treba da otkrije nešto što odraslima deluje sasvim očigledno: da se reči sastoje od manjih delova (slogova i glasova). Tu sposobnost stručnjaci zovu fonološka svest i ona je jedan od važnih temelja čitanja i pisanja.

Šta je fonološka svest

Fonološka svest je sposobnost da dete primeti zvučnu stranu govora, nezavisno od značenja reči. Dete koje je razvija zna da „pače“ i „mače“ zvuče slično jer se rimuju, da reč „lopta“ ima dva sloga i da „sok“ i „sat“ počinju istim glasom.

To nije isto što i dobar sluh ili pravilan izgovor. Dete može lepo da govori i sve da razume, a da još ne ume da kaže kojim glasom počinje reč „mama“. Fonološka svest se uči i vežba, najlakše kroz igru.

Zašto je važna pred polazak u školu

U srpskom jeziku važi pravilo „piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano“: svakom glasu odgovara jedno slovo. Da bi čitalo, dete treba da poveže slovo sa glasom i da glasove spoji u reč. Da bi pisalo, treba da reč koju izgovara rastavi na glasove. Obe radnje počivaju na fonološkoj svesti.

Istraživanja ranog čitanja dosledno pokazuju da su deca sa dobro razvijenom fonološkom svešću u prednosti kada počnu da uče slova. Zato logopedi i defektolozi na nju obraćaju pažnju u pripremi za školu, a slabije razvijena fonološka svest može da bude jedan od ranih znakova rizika za teškoće u čitanju i pisanju.

Kako se razvija, korak po korak

Fonološka svest raste postepeno, od većih delova ka manjim. Redosled je okvirno ovakav:

1. Reči u rečenici. Dete može da prebroji reči u kratkoj rečenici.
2. Slogovi. Dete „otpljeskuje“ reč: lo-pta, ba-na-na.
3. Rima. Dete prepoznaje reči koje se rimuju, a zatim ih i samo smišlja.
4. Prvi i poslednji glas. Dete čuje da „riba“ počinje glasom R, a da se „sok“ završava glasom K.
5. Rastavljanje i spajanje glasova. Dete reč „sok“ rastavlja na S-O-K i obrnuto, od glasova sastavlja reč.

Mnoga deca u četvrtoj godini uživaju u rimama i slogovima, dok se izdvajanje glasova obično razvija pred polazak u školu i tokom prvog razreda. Tempo se razlikuje od deteta do deteta, pa ovaj redosled shvatite kao mapu, a ne kao rok.

Igre za kod kuće

Dovoljno je nekoliko minuta dnevno, usput: u kolima, u čekaonici ili pred spavanje.

• Pljeskanje slogova. Otpljeskajte imena ukućana, igračaka i jela: „Ma-ri-ja“, „pa-la-čin-ke“. Ko ima najduže ime u kući?
• Rimalice. Izgovorite dve reči i pitajte da li se rimuju: „kuća“ i „vruća“? „kuća“ i „lopta“? Kasnije zajedno smišljajte rime (i izmišljene reči su dozvoljene).
• Idem na pijacu. „Idem na pijacu i kupujem nešto što počinje glasom M.“ Dete smišlja reči: mleko, med, mrkva.
• Robot govori. Vi ste robot koji reči izgovara glas po glas: „S-O-K“. Dete pogađa reč, a zatim ono postaje robot.
• Lovac na glasove. U šetnji tražite stvari koje počinju zadatim glasom: „Vidim nešto na glas D…“ Drvo!

Kada pominjete glas, izgovarajte ga kratko i čisto: „s“, a ne „es“ ili „se“. Tako dete lakše povezuje glas sa slovom koje će kasnije učiti.

Kada potražiti procenu

Ako se pred polazak u školu dete i posle mnogo igre teško snalazi sa slogovima i rimama, ne čuje kojim glasom počinje reč ili izbegava ovakve igre jer mu teško padaju, vredi zatražiti procenu logopeda ili defektologa. Isto važi i kada je u porodici bilo teškoća sa čitanjem i pisanjem.

Procena ne znači da će dete sigurno imati problem. Ona pomaže da na vreme dobije podršku koja mu je potrebna, dok je učenje još igra, a ne obaveza.